Фиџијско-полинежански језици
| Фиџијско-полинежански језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Фиџи и Полинезија |
| Језичка класификација | Аустронежански језици
|
| Подподела | |
| Глотолог | cent2060[1] |
 Основне гране фиџијско-полинежанских језика:
(на мапи није приказан: рапанујски) | |
Фиџијско-полинежански или средњоокеански, средњотихоокеански језици су грана океанских језика.
Класификација
[уреди | уреди извор]Према Линчу, Росу и Кроулију (2002) фиџијско-полинежански језици су језички комплекс, који се састоји од следећих грана и језика:[2]
- Западнофиџијско-ротумански (или западни језици)
- Ротумански
- Западнофиџијски језички комплекс: западнофиџијски и намоско-најтасирско-серуански
- Источнофиџијско-полинежански језички комплекс (или источносредњотихоокеански језици)
- Источнофиџијски језички комплекс: фиџијски (стандардни фиџијски), гоне-дауански, лауански и ломајвитски
- Полинежански
Западнофиџијски језици су сроднији ротуманском језику, а источнофиџијски полинежанским језицима, него што су једни другима. Међутим, каснији међусобни контакти западнофиџијских и источнофиџијских језика су довели до њиховог приближавања, док је ротумански дошао под утицај полинежанских језика.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Central Pacific linkage”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Lynch, John, Malcolm Ross & Terry Crowley. 2002. The Oceanic languages. Richmond, Surrey: Curzon Press.